Nije da foliram da sam neki ekonomski poznavalac, ali imam neke ideje. Na moju veliku žalost, sve su to (bile) stvarno ostvarive ideje! Kao što rekoh, na moju veliku žalost... Zašto na žalost? Pa zato što ih nisam ja mogao realizovati, već su se neki drugi "ovajdili"... A zašto nisam mogao ja? Paaa... Jesam siguran u sebe, jesam siguran u ideju, ali teško da bih mogao da ubedim ostale u takve

Priča je, kao i obično, istinita i dogodila se u Nišu. Tačnije, desila se u niškom ogranku, jedne naše vrlo velike, firme koja u svom vlasništvu poseduje, između ostalog, i bandere... Jednog jutra, terenski radnik dobija putni nalog za taj dan. Nalog k'o i svaki drugi nalog. Otići u to i to mesto, u ispostavu, na redovno održavanje tamošnjih uređaja. Radnik, kao i obično, uzima službeni auto,

Podnaslov: Videla žaba da se konji kuju... Priča je, takođe, istinita i autentična. Saznao sam je od komšije glavnog lika pre par dana. Radnja se odigrava na relaciji Hag - Vlasotince. Ukoliko se potrudite, možete iz-google-ati i ime i prezime glavnog lika... Sretnu se tako dvoje komšija. Nisu se videli duže vreme pa reč o ovom, reč o onom. U jednom trenutku, (K)omšija pita haškog (S)vedoka:

Kao što rekoh, kad putuješ, mnogo čuješ i vidiš. Elem, priča je autentična i istinita i zbila se pre nekih dekadu godina u jednom pitomom gradiću poznatom po tome sto u njemu "nema laganje"! Zapravo, tečnije je reći da se desila u elektro-DISTRIBUCIJA-i dotičnog grada. --- U sred bela dana, tj. u sred radnog vremena, upada jedan (E)lektričar kod (S)ekretarice (D)irektora. Sa ulaza drekne: E:

Kada neko mnogo putuje svašta može da čuje i vidi... Ovo što sledi se odista dogodilo pre par nedelja u jednom pitomom kraju Srbije poznatom po tome što uzgajaju fenomenalnu papriku. Priča je tako glupa da, jednostavno, MORA da se stvarno dogodila. --- Zaustavlja saobraćajac vozilo. Vozilo usporava. Staje. (V)ozač otvara prozor. Prilazi (S)aobraćajac, i udaren miomirisom alkoholnih isparenja,

Jednim okom gledam, sinoć, klinca a drugim pratim pomalo TV... Klinac se dočepao daljinskog i šalta k'o da je za miksetom rođen. Kad ono, na nekom kanalu, g-din Tomislav N. Nisam baš imao žarku želju da ga slušam, al'... Lepo čovek priča. Pitomo. Normalno. Normalnim jezikom se služi. Baš, baš onako, kako treba... Ali... Prođe ta emisija. Ja, pun utisaka. Žao mi ga nekako... Onako dobar a

Elem, da se hvalim: smršao sam 10kg za mesec dana!!! Kako? Pa... lako! Dijeta rođaci! Našao sam odličnu dijetu: "10 kila za mesec dana" Vi se sad, eventualno, pitate koja je to dijeta, a? Evo recepta: Doručak: čaša vode Užina: čaša vode Ručak: dve čaše vode Užina: čaša vode Večera: dve čaše vode + jedi šta hoćeš, samo ga smanji na ravan tanjirić (znači tanjirIĆ) Glad, rođaci, glad! Ništa

Kao što u svom profilu rekoh, neke škole sam završio svojevoljno! Muzička škola je jedna od njih. Sad, ne sećam se odakle meni, klincu, "napad" da to učim, ali to je bila jedina škola gde sam ja plakao da me upišu! Bukvalno plakao. Valjda me fascinirao način na koji curice gledaju u tipove sa gitarom?!? 'bem li ga... davno bilo... ko se još toga seća... No, nebitno za priču... --- Često imam

Pre neki dan, svratio ja u jednu našu ispostavu u lokalnom selu, pored Niša. Poslom. Da proverim kako nešto radi na "slabom linku". Naravno, nenajavljen. A tamo... Domaća "atmosvera"... Bato moj, kuva se pasuljčina ispred zgrade, na otvorenoj vatrici, u kazanče. Peku se ljuti "papričiki" na priručnoj plotni, odmah do pasulja. Mlad sir stoji u kesi. Nigde živog čoveka... Blagajna stoji

Putujući po zemlji Srbiji imao sam prilike da vidim što-šta na našim putevima. Žao mi je što nisam uvek bio u mogućnosti da slikam (a i priložim ovde) zanimljive situacije. U ovom slučaju sam bio, pored salve izazvanog smeha, priseban i ovekovečio ovo remek-delo naše stručnosti i pameti:Mislim, šta reći... "Midea" radi i 'ladi... Inače, ovo je slikano mobilnim 11.07.2008. na "autoputu" Beograd -

Ovih dana smo nešto, onako na pauzi, diskutovali o svemu i svačemu i dotakli se biometrije i novih dokumenata. Niko od nas, koji smo pričali, nije još nabavio te nove dokumente, ali... priči nikad kraja. Neko je bio za, neko je bio protiv, a ja... skeptik koji naginje glasu "protiv". Da se razumemo, nisam "Mile Kontraš", nisam ni patriahalno zatucani tip, a nešto nisam ni od onih koji pate od

Onomad sam sklanjao zimsku garderobu. Pralo se i skladištilo za sledeću sezonu. Prepipavajući po džepovima, nađem na jednoj staroj i zaboravljenoj košulji, papirić. Neka priznanica na 100 i kusur miliona. Valjda nešto plaćano, šta li... Pitam se, što li sam uopšte čuvao to papirče?!? Biće da je bilo mnogo važno... Razmišljajući o tome, što bi se u pesmi reklo "... i tako to krene, pa stignem u

U V O D : Dok sam bio mlađi, a sretnija vremena bejahu, u kući se čitale Novine. Mene to nije zanimalo... ama baš ni malo. Osim, možda, četvrtkom, kada je izlazilo "Dečiji dodatak"... kasnije i petkom - "TV Progam"... Onda je došlo sranje, pa se nije čitala štampa već se gledao maratonski drugi dnevnik. Onda je, kao, prošlo sranje... Meni je ostala navika da NE ČITAM dnevne novine. Pratim samo

Juče sam na IM dobio odličan vic: Znate li nako je pašteta dobila ime? Mladi Gavrilović je radio kao šegrt u mesari. Na kraju svakog dana, kad je već smaknuo i izrezao nekoliko prasaca, kravica, ovaca, koki i slično, morao je još da očisti prostorije... Dok je tako sakupljao kljunove, uši, repove, kopita i slično, svane mu: "PA ŠTETA je sve ovo bacati!" --- Što me podseti na još jednu

Pre neki dan sam završio na sudu. Ne, ne, ne! Nemojte se radovati zlurade duše, nisu sudili meni. Ja sam tu upao onako, što bi se reklo, sa bočne pozicije. Nešto kao "zaštićeni" svedok. Elem, stiže meni, preko simpatičnog kurira (ženski kurir bre!), socijalna, plava koverta. Sa sve potpisivanjem da sam primio, kad sam primio, i tako to. Otvorim. Letimično pročitam. Poziv za svedoka. U tekstu

Ako ste mislili na erotiku, grdno ste se prešli... Zapravo, kad bolje razmislim, i jeste u pitanju erotika... Ali, ona nastrana... ma, u stvari, nije to ta erotika na koju mislite... To je ona, gde na kraju priče, Vi najebete... --- Ako Državu posmatramo kao majku, onda su građani te države njena deca. Ili, ako Firmu (uzmimo kao primer: moju firmu) posmatramo kao majku, onda ste Vi, dragi

Onomad smo uveli ove moderne telefone. Provukli smo kroz naš WAN i "glas preko internet protogola" (namerno ne pišem kako treba jer su ovih dana u fazonu guglanja, pa da me ne nađu...). Doduše, to je samo za lokalnu upotrebu. Obzirom da je moja firma locirana u više gradova, i da svaki grad ima svoje telefonske brojeve, ptt računi umeju da budu oho-ho... Pa, nekako logično je i bilo, da se malo

Sajmište je udaljeno od grada nekih 30ak i kusur kilometara. Manje-više, svi znate koliko je velika jedna sala na beogradskom samju. E, pa, ovde postoje tridesetak i kusur hala, a barem dvadeset njih je veće od jedne beogradske! Površina sajmišta je impozantna! Nekoliko stotina hektara. Čak, postoje i nekoliko autobuskih, kružnih, linija koje voze po sajmištu! Doći do poslednje hale u nizu, može

PIVO (I CENE) Ja lično ne pijem pivo kod nas. Nije da sam neki "trezvenjak", daleko od toga, nego jednostavno ne volim taj ukus. Tamo sam se "drao" od piva. Vodu maltene nisam ni okusio. Ljudi, da je dobro, dobro je! Ukus je daleko, daleko bolji od ovdašnjih piva. Kakvi naši proizvođači, kakva naša piva, ni prineti!!! Da ima od "sorte" ima, kolko vam duša ište. Otežavajuća okolnost je %

U svetlu brljanja koja sam već opisao u prethodnom tekstu, rešio sam da igram malo prljavo i ja. Vođen logikom "kad me (sj)jebete za platu, dajte mi nešto u zamenu", probao sam da izvučem nešto primenom tehnike "opaljivanje s' boka" i... prošlo!!! Elem, dobio sam dozvolu da odem u inostranstvo na Vašar ;) Bilo je tu povuci, a Boga mi, i potegni oko određivanja zašto bi išli, ko bi sve išao, a

Onomad sam pisao o tome koliko vredi 1000 dinara. E, a sad ću malo o tome koliko vredi 100 eu... Elem, situacija je 'vaka: - Trenutno radim u domaćoj (samo-što-nije-privatizovana) firmi koja relativno dobro posluje. Radim u IT-u (reklo bi se u struci). Posla ima ako si voljan da radiš ili nema ako nisi. Kako ko želi. - Posao je, barem u mom slučaju, prilično zanimljiv. Trenutno jednu moju

Dobio sam zanimljivu čestitku, pa... Da je podelim sa Vama: Neka je svima bolje u 2008! Svima, koji su mi poželeli sve najlepše u 2007. – uopšte nije upalilo. Molim, za 2008. umesto želja, šaljite novac, nešto alkoholnog ili čokoladu. Hvala!

Sinoć, čuj sinoć, noćas, oko 02:30 žena me histerično budi i viče "Zapalila se kujna!" Izbezumeljen, bunovan, skačem na noge i zatičem u kuhinji zlo! Dim kulja na sve strane! Ljut, opor, smrdi plastika ne možeš disati. Mrak u kući. Vidi se samo vatra izi Alfa - pećke. Prva pomisao: Zapalila se drva za ograv! Nije. Pored vrata, u kuhinji, sa leve strane, tinja žar i mala vatrica. Dim odatle

Likovi u ovoj Komediji: DK - Presedavajući sindikata firme. Treba li još opisa? AK - Lokalni šef. Sa enormnim platnim koeficijentom. Po zanimanju sin DK-a. Apsolutna... hm... neznalica je teska rec, neću to da napišem... ma šta neću: apsolutna neznalica. BP - Lokalni diktator, uf, pardon, direktor. Umišljeni poznavalac problematike kojom direktoruje. ST - Lokalni zlosretnik iz tehničke službe

* Tista = Vista.... Onome što koristim svaki dan ne persiram... Od onomad sam zvanično na Visti. I kako je sve prošlo? Tjah... Eto... Prošlo... Utisci? Hvala na pitanju, sad sam dosta dobro... Nisam se baš nešto otimao da instaliram istu, al' kad te prijateljski nastrojen šef, još prijateljskije, savetuje da probaš, zašto ne poslušati pametna čo'eka? I tako, što bi se reklo "naoštrim se", i